Надао сам се да ће ова кампања проћи у фер и коректном тону, да супротна страна, онај двојац без кормилара, неће утонути у блато и лажи, да се неће, ако ништа друго, уплитати у ствари о којима ништа не знају и о којима треба да ћуте као заливени.
Међутим, неколико стотина метара од мјеста са ког је усташа фра Мирослав Мајсторовић, фра сотона, кренуо у свој убилачки поход на српску нејач, Жељка Цвијановић је осула паљбу по мени, помињући Отаџбински рат. Зар она, чији је дјед Пејо Марић био усташки сатник који је сатирао и палио српска села око Дервенте, а ујак борац Хрватског вијећа одбране, да помиње Отаџбински рат?! Ако ишта зна о Возући и коридору, као што се хвали, вјероватно зна из прича које јој је ујак причао. А ако је Херцеговка, сигурно није из источне, него западне Херцеговине, или Херцег-Босне, како је њени зову.
Зар она, која све ове чињенице није нашла за сходно да демантује, хоће да буде предсједник Републике Српске?! Зар једна усташка унука може да води српски народ? И зар може било коме да прича о српству и части?
Да се разумијемо, није проблем њено хрватско, већ њено усташко поријекло. Велика је разлика између то двоје. Она хоће да сакрије своје усташтво ћутећи о њему, као што се ућутала и око оног снимка када признаје да су она и њен СНСД парама купили два папка, како она назива ту двојицу посланика.
И све то нисам мислио да ћу поменути, јер то народ већ зна и јер не желим да се спустим у блато од којег је изграђена читава кампања Жељке Цвијановић, зато што ништа друго и нема да понуди. Али, не желим, нити могу да останем тих када се то блато баца на мој и образ мог народа.
Лично, мислио сам и још увијек мислим да је у овим изборима важније нешто друго: Жељка Цвијановић не може да буде предсједник Републике Српске јер није способна да то буде! Она је политичка сјенка, политички бот и овакви напади на противкандидата којег се плаши, свјесна да побиједити не може, то само потврђују. На жалост по њу, њима се само укопава дубље у то своје блато.
Коментари