Уз свеопшту отимачину и недомаћинско пословање у ЗЕДП „Електро-Бијељина“, Васо Арсеновић и Недељко Ћорић настављају пословање у преварантско/хохштаплерском маниру.
Наиме, у току реорганизације Електропривреде Републике Српске спровела се кампања закључивања споразума о престанку радног односа запослених уз понуђену стимулативну отпремнину.
Та кампања се, како тврде многи из овог предузећа, спроводила по принципу уцијена и пријетњи отказом за неподобне који одбију да се самостално пријаве за раскид уговора о раду. Тако је већина слободномислећих упосленика била присиљена да се пријави за споразумни раскид радног односа и да се нада отпремнини, јер у супротном постојала је реална опасност да оду присилно и без накнаде.
У консултацијама са многим стручњацима из области права и радних односа, а на основу достављених копија Споразума о раскиду радног односа, дошли смо до сазнања да је споразум прекршен у самом старту од стране ЗЕДП „Електро-Бијељина“ и могао би се сматрати ништавним.
Из Споразума о престанку радног односа повријеђена су права радника, те нису испоштовани Члан 17. и Члан 19. из истог.
Члан 17.
Послодавац и радник су се споразумјели да ће поступити у складу са Чланом 107. став (1) тачка 1), 2) и 3) Колективног уговора, и то:
(1) Прије престанка радног односа у смислу Закона, Послодавац је дужан раднику обезбиједити
сљедеће:
- исплату неисплаћених плата, накнада и других примања,
- уплату неизмирених доприноса за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање и осигурање за случај незапослености,
- уплату доприноса Фонду пензијско-инвалидског осигурања и за раднике који су остварили право на бенефицирани радни стаж.
У овом случају послодавац прије престанка радног односа није извршио исплату плата радницима који су потписали Споразум о престанку радног односа. Обавезе послодавца по овом члану нису испоштоване ни до данас (скоро мјесец дана након потписивања).
Члан 19.
Радник остварује право на регрес и годишњи одмор за текућу годину у којој престаје радни однос.
Послодавац ће раднику понудити могућност да искористи годишњи одмор прије престанка радног односа.
У овом случају послодавац није раднику понудио могућност да искористи годишњи одмор и на тај начин је прекршен и Члан 19. Споразума о раскиду радног односа.
Такође, раднику је ово право гарантовано и на основу Колективног уговора МХ „Електропривреда Републике Српске“, и то у Члану 37.
Члан 37.
У случају престанка радног односа, осим усљед повреде радне обавезе, или једностраног отказа од стране радника, радник има право да бира да ли ће искористити годишњи одмор код тог послодавца или захтијевати исплату новчане накнаде умјесто коришћења годишњег одмора, у висини његове просјечне плате у претходна 3 мјесеца, сразмјерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.
У овом случају прекршен је Споразум о раскиду радног односа и Колективни уговор МХ „Електропривреда Републике Српске“, јер руководство ЗЕДП „Електро-Бијељина“ није дозволило радницима који нису искористили годишњи одмор да га искористе, нити им је исплатило исти.
Када узмемо у обзир да је у првом кругу ЗЕДП „Електро-Бијељина“ оставила без посла 165 радника и да је сваком раднику ускратила кориштење годишњег одмора или исплате истог, долазимо до податка да су директори Арсеновић и Ћорић оштетили раднике у бруто износу од око 300.000КМ.
Служба за информисање
Српске напредне странке